NEKI KASAPI KOLJU ISPOD REPA

Porazne posledice neoliberalne ekonomije vide se u svim zemljama u kojima se primenjuju. Čak i u SAD i Engleskoj koje imaju i velike koristi od tog sistema jer njihov kapital vlada prezaduženim zemljama sveta. Čak i njihovim političkim saveznicima. Broj nezaposlenih raste u svetu, broj sve siromašnijih takođe. Stanovništvo postaje sve jeftinija i sve manje tražena radna snaga koja može da bira između siromaštva i biološkog opstanka i koja je u potpunoj vlasti poslodavaca.
Mislio sam da SNS i Vučić nude Srbiji nešto drugo, nešto drastično različito od onoga što je radio kontraverzni i još neprocesuirani bivši premijer Cvetković. Takvu nadu dao mi je program SNS nazvan "Bela knjiga", koji nije savršen ali je mnogo bolji od promašenih i nestručnih "programa" promovisanih na nekakvim zimskim susretima po Kopaoniku. Umesto toga, dobili smo istu priču sa skoro istim neoliberalnim akterima. Udovički, Krstić, Vujović, a uz njih Vlahović, Miladin Kovačević, Stamenković i društvo iz Cvetkovićevog "dvorišta". Uskoro će tu biti i ostalo društvo koje 14 godina uništava srpsku privredu i ekonomiju. Tu su i članovi Fiskalnog saveta koji kao one čiče iz "Mapet šou"-a dele prazne komentare, smeju se i uzimaju velike pare. Nikad nam niko nije rekao na koliko mesta svi ovi ljudi uzimaju honorare, ko plaća njihove prazne i neupotrebljive studije i dugoročne projekte razvoja "bez čije realizacije Srbija neizostavno propada". A lako predlažu da se drugima smanjuju plate i penzije. To je verovatno i jedino što znaju i u tome se lako snalaze.
Srbija ima oko 3,4 mil. radno sposobnih stanovnika, ne računajući i poljoprivrednike. Od toga radi 1,7 mil., a kažu da je 730.000 nezaposlenih. Smešno! Hrvatski BDP je za oko 13 mld € veći od našeg, a Hrvatska ima samo 4,4 mil. stanovnika. Slovenci sa oko 2 mil. stanovnika imaju BDP preko 50 mld €. Naša industrija sad ne može da dostigne 50% onoga što smo ostvarivali pre 25 g.! A mudri ekonomski tezgaroši zahtevaju restrikcije i dalje smanjenje potrošnje. Jedino što nam se u potrošnji povećava je broj ljudi koji se hrane iz kontejnera! Srpska poljoprivreda je potpuno zapuštena i ministri godinama uspešno sprečavaju njen bilo kakav razvoj. Imamo oko 5 mil. ha poljoprivrednog zemljišta od čega se preko 1,4 mil. ha ne obrađuje. Zašto uvaženi ministri ne kažu kako bi deo od realno preko milion nezaposlenih mogao da obrađuje veći deo ovog zemljišta? Valjda ih interesuje samo kako da se budzašto rasprodaju preostala javna preduzeća i državna imovina. Pokazali da to umeju da rade.
Srpske banke su parodija bankarskog sistema. Imaju najveće kamate u regionu (i preko 40% godišnje), a na neoročene depozite depozte plaćaju često tek 0,3%! NBS to mirno gleda. Ne kontroliše i ne objavljuje njihove troškove inostranih konsalting i sličnih usluga kojima se smanjuje dobit, a pare iznose u inostranstvo. Važno je da je guvernerka izjavila kako joj zavide jer "ima lepe plave oči". Kao da je mis a ne guverner NBS! Možda se zbunila jer prima platu najmanje dva puta veću od one koju guverner Srbije zaslužuje.
Ne znam da li je premijer svestan u šta ga uvlače svi ovi ljudi. Ako jeste, ja sam vrlo razočaran čovek jer se uništavanje Srbije nastavlja. U tom slučaju, ozbiljni socijalni nemiri neće moći da se zaustave hapšenjima kriminalaca. Naprotiv, zaustaviće se hapšenja.

                      MUTNE KOMBINACIJE MINISTARSTVA FINANSIJA

Danas je "Politika" objavila dva teksta koji prosto teraju na razmišljanje. U prvom, autora Gorana Volfa, govori se o tome kako 40 nekadašnjih radnika "21. maja" iz Rakovice i dalje uspešno radi na starim mašinama. Proizvode motokultivatore i sisteme za navodnjavanje. Godišnje prihoduju oko milion evra, dobar deo izvoze i prodaju celu proizvodnju. Uredno plaćaju sve troškove i dobavljače i izmiruju obaveze prema državi. Platu dobijaju bez zakašnjenja. Sve u svemu, rade dobro i uspešno, makar za ove naše kriterijume. Od Ministarstva finansija i ekonomije tražili su dozvolu i podršku. Nisu dobili ni odgovor, a o subvencijama ili sredstvima za podršku izvozu i da ne pričam. 
Drugi tekst nas obaveštava da je ministar Dinkić potpisao ugovor sa američkom kompanijom NCR o ulaganju 2,6 miliona evra i otvaranju 300 novih radnih mesta. Svakako dobra vest za zemlju u kojoj je broj zaposlenih od 2001.g. smanjen za oko 400.000. Srbija će investiciju podržati sa 5.000 evra po zaposlenom. Ako američka firma ulaže 2,6 miliona evra, a Srbija iz svog deficitarnog i bušnog budžeta daje 1,5 miliona evra, kakva je to ekonomska računica? Srbija neće biti partner sa 36% koliko iznosi njeno učešće pod uslovom da je ulaganje 4,1 milion evra ( 2,6 + 1,5 ), odnosno oko 58% ako je ulaganje samo 2,6 miliona evra. Znači da Amerikanci stvarno ulažu samo 1,1 milion evra. 
Kako izgleda, Ministarstvo finansija i ekonomije domaćoj inicijativi i uspešnoj proizvodnji ne poklanja ni toliko pažnje da makar odgovori na njihove zahteve i molbe. Istovremeno, stranom partneru poklanjaju pare koje Srbija dobija iz kredita jer tako finansira ogromni deficit budžeta. Ako im je to ekonomska logika, a očigledno je da jeste, onda nama nema spasa. 
Nikad nisam imao ni malo lepo mišljenje o stručnim sposobnostima poštovanog g. Dinkića i smatram da je velika ekonomska štetočina Srbije u kojoj se 12 godina neprestano mota oko državnih para. Nikad nije položio račun o svom radu kroz završni račun državnog budžeta i njegov štetni rad nikad nije razmatran na ozbiljan način. A ova dva slučaja pokazuje njegovu "uspešnost". I njegovih saradnika, naravno.